Iako je učestalija situacija (ili potreba) da se Windows programi pokreću pod Linuxom ipak ima i obrnutih situacija, kad se neki tipični Linux programi prepjevaju za Windowse. Ti prepjevi nisu onako tečni kao što su orginali pa im uglavnom ruše ugled.
Prvi slučaj: Gimp. Gimp uglavnom predstavljaju kao Photoshop klon, ali ja ga nikad nisam doživljavao tako. Valjda zato jer nikada nisam koristio Photoshop. ;-) Za obradu bitmapiranih slika Gimp mi je bio i više nego dovoljan. Prije njega sam koristio PaintShopPro, još od neke 2.xx inačice koja se vrtjela pod Windowsima 3.1. Ukoliko obrađujete slike za web te tu i tamo imate potrebu malo obraditi poneku sliku prije slanja fotografu ili peglanja na tkaninu, ne treba vam više od Gimpa. Njegovo sučelje malo je neuobičajeno onima koji su naviknuli na tipične Windows programe, i meni je u početku bilo neobično, ali kasnije sam se toliko naviknuo da su mi ona druga sučelja sada ograničavajuća i neobična. Ok, Gimp za Windowse. Ufff...ne bih preporučio njegovo korištenje ukoliko imate dobru alternativu. Gimp za Windowse je spor, troši puno memorije, zna se zaglaviti. Gimp pod Linuxom je sasvim neka druga priča.
Inače, prvi prepjev Gimpa na Windowse, od prije par godina, bio je obična sprdačina. Radilo se od 2MB komprimiranog koda koji se zapravo sastojao od jedne, jedine linije:
printf ("Nabavi bolji OS");
Drugi slučaj: AbiWord. Njega ne koristim previše jer uglavnom koristim OpenOffice. Jednom sam malo istraživao i testirao besplatne programe pod Windowsima koji bi mogli poslužiti za korištenje u uredima pa je i on došao na red. Bio sam razoračan onime što sam vidio. Slična priča kao i s Gimpom. Kako u zadnje vrijeme dosta pišem (u usporedbi s prosječnim stanovnikom ove države ;-) ) uglavnom to spremam u .rtf format jer s njim nemam ikakvih problema s prijenosom tekstova između različitih platformi. Instalirao sam AbiWord pod Linuxom, malo testirao, napisao nekoliko desetina stranica. Sasvim različita priča od Windows inačice istog programa. Stabilan, brz, podiže se u trenu, nisam imao problema s importiranjem drugih formata. Ako trebate program za obradu teksta pod Linuxom, a imate slabiju mašinu, AbiWord je idealan kandidat.
Treći slučaj: SciTE. SciTE je nastao kao demonstracija za Scintilla engine, ali na kraju je postao bolji editor nego većina drugih editora. Nema prevelike razlike između Windows i Linux inačice, s istim zadovoljstvom može se koristiti svugdje.
Četvrti slučaj: wget. Programčić domaćeg autora dugo je vremena bio jedini s čijim sam prepjevom bio zadovoljan. Radi se o komandno linijskom alatu pa je proces prilagodbe bio jednostavniji. Kako znam napamet opcije za situacije u kojima mi je on potreban, brže mi je utipkati tih nekoliko desetaka znakova u komandnoj liniji nego otvoriti nešto tipa BlackWidow i klikati, i klikati, i klikati...Npr. za backup svojega bloga dovoljno je da napišem:
wget --mirror http://wolfwoodscrowd.blog.hr
Ako mislite da su komandnolinijski programi na izmaku svoje karijere i da su skripte u bash-u nešto što polako izumire, zapitajte se zašto Microsoft razvija i unapređuje novi skriptni jezik?! ;-)
